Миленијумска декларација Уједињених нација увиђа изузетно тешке прилике у којима живи урбано сиромашно становништво широм света. Она јасно изражава обећање Држава чланица да ће побољшати животе најмање 100 милиона становника сиротињских квартова до 2020. године – Задатак 11 Циља број 7 – задатак дат УН-ХАБИТАТ-у.      

Колико год много да делује цифра од 100 милиона, то је међутим само 10 посто садашње популације сиротињских квартова широм света, која ће се, уколико се не стави под контролу, утростручити на 3 милијарде до 2050. године. Оно што чини овај изазов још више застрашујућим јесте чињеница да је, према истраживањима УН-ХАБИТАТ-а, популација у сиротињским квартовима већ порасла за 75 милиона у року од једва три године од доношења Миленијумске декларације.

Пошто наша места и градови расту до сада невиђеном брзином, тиме одређујући социјална, политичка, културна и еколошка кретања у свету, одржива урбанизација је један од најхитнијих изазова са којима се суочава глобална заједница у 21. веку. 1950. године, једна трећина светске популације је живела у градовима. Само 50 година касније овај однос је порастао на једну половину и наставиће да расте до две трећине, или 6 милијарди људи, до 2050. године. У градовима сада живи половина човечанства. Они су средиште великог дела националне производње и потрошње – економских и социјалних процеса који стварају богатство и могућности. Али они такође стварају болести, криминал, загађеност и сиромаштво. У многим градовима, нарочито у земљама у развоју, становници сиротињских квартова чине преко 50 посто популације и имају слаб или никакав приступ становању, пијаћој води и санитаријама. Управо је у овој области УН-ХАБИТАТ овлашћен да промени ситуацију набоље.