Безбеднији градови је глобални програм УН-ХАБИТАТ покренут 1996 године. Тај програм подржава Хабитат Агенду, која истиче одговорност локалних власти у превенцији криминала. Подкомпонента СИРП програма Безбеднији градови има за циљ јачање капацитета општина ради израде и спровођења стратегије безбедности и изградње ефективних партнерстава са локалним актерима: централном влашћу, полицијом, судством, НВО, удружењима грађана, медијима, итд.
Наш циљ је креирање културе превенције и безбедне средине за све грађане, кроз пружање подршке локалним властима и кључним учесницима у процесу како би се исти бавили урбаном безбедношћу и утицали на смањење делинквенције и несигурности. Безбедна средина, са развијеним механизмима за превенцију криминала, основа је за успешну интеграцију и социјалну инклузију свих рањивих група, укључујући избеглице
Ова методологија примењује приступ Програма за безбедније градове УН-ХАБИТАТ-а који је испробан широм света, а предвиђа структуриран процес за повећање капацитета на локалном нивоу по питању превенције криминала:

• идентификовање и мобилисање кључних партнера на локалном нивоу, који могу у многоме допринети смањењу и превенцији криминала;
• стварање локалне коалиције за безбедност уз подршку стручног координатора, а на чијем би челу била нека јавна личност. Стручни координатор, у сарадњи са локалним властима, врши усклађивање, обезбеђује континуитет и усмерава активности ка стратешким циљевима;
• прецизна процена криминалитета путем процене локалне безбедности на основу података из институција, незваничних података и података проистеклих из социјалног истраживања. Процена треба да идентификује и утврди приоритете међу проблемима и политикама безбедности. Осим тога, она треба да обезбеди консензус међу партнерима. Уколико су потребне подробније информације, на располагању су научни приступи за прикупљање података, као што су испитивања виктимизације, оцена безбедности жена, итд.
• формулисање и израда локалне стратегије која укључује детаљни акциони план, укључујући одговорности и распоред активности, који прецизира социјалне, институционалне и практичне мере које треба предузети;
• спровођење локалне стратегије. То обухвата спектар краткорочних и дугорочних иницијатива или пројеката за превенцију, који се баве узроцима, манифестацијама и страхом од  злочина;
• институционализација партиципативног приступа превенцији криминала на локалном нивоу кроз укључивање безбедности, као једне заједничке димензије, у структуре локалне власти и правосудног система. За то би могла бити потребна институционална реформа.

Низ припремних активности у циљу развијања стратегија за безбедност у 6 општина и градова спроведене су у августу и септембру 2006. године, кроз идентификацију и укључење локалних кључних актера у процес израде Процена локалне безбедности - Дијагноза, процене тренутне ситуације обављене на основу објављених и необјављених материјала, неформалних испитивања кључних актера и свих оних које несигурност погађа.

Процена локалне безбедности обухвата све релевантне податке које су прикупили локални партнери, као и опште податке о општини/граду, демографији, главним социо-економским карактеристикама и трендовима. Исти су представљени локалним кључним актерима из државног, приватног и цивилног сектора током друге недеље децембра 2006. године на радионицама у Ваљеву, Чачку, Краљеву, Крагујевцу и Панчеву, и у Нишу у мају 2007. Током ових догађаја, у којима су и сами учествовали, кључни актери су дефинисали нацрт приоритетних области развоја Стратегија за локалну безбедност. Предвиђено је да формулисање нацрта безбедносних стратегија у свим општинама буде завршено на јесен 2007. године.

Успешно спровођење активности у оквиру подкомпоненте Безбеднији градови потпомогнуто је активним учешћем и подршком локалних Одбора за безбедност. Ови Одбори функционишу у граду Крагујевцу и општини Чачак. Одбор је формиран, али не функционише у Панчеву, док је у граду Нишу тек недавно формиран. Одбори су стручне институције – формалне групе за помоћ, које су у већини случајева институционализоване као саветодавна тела Председника општине, односно градоначелника. Досадашњи рад на формулацији Дијагноза спроведен је уз подршку Одбора за безбедност и локалних актера, а огледа се у обезбеђивању података и идентификацији и прелиминарном утврђивању приоритетних области. У општинама Чачак, Ваљево и Краљево и у граду Крагујевцу, у СИРП етапама обуке учествовали су чланови Одбора за безбедност и тима за Безбедније градове.